Priprema i polaganje ispita iz fiziologije
Kursevi Fiziologije 1 i Fiziologije 2 na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu imaju za cilj da studentima veterinarske medicine omoguće sticanje osnovnih i potrebnih znanja o:
- fiziološkim procesima, kao i mehanizmima regulacije koji utiču na njihovo odvijanje.
- funkciji pojedinih sistema organa, organa, tkiva i ćelija.
Praktičan deo kursa usmeren je ka tome da studenti steknu neposredan uvid u principe odabranih fizioloških procesa.
Znanja i veštine stečene na kusrevima Fiziologije 1 i Fiziologije 2 su neophodna osnova studentima za dalje samostalno praćenje i razumevanje gradiva na kasnijim godinama studija.
Nastava
Ukupan broj časova tokom kursa je:
Fiziologija 1
- teorijska nastava 60 časova (4 časa nedeljno)
- praktična nastava 45 časova (3 časa nedeljno)
Fiziologija 2
- teorijska nastava 60 časova (4 časa nedeljno)
- praktična nastava 45 časova (3 časa nedeljno)
Predavanja se održavaju u velikom amfiteatru Fakulteta u prizemlju:
Kurs Fiziologije 1 se održava tokom III semestra
- utorkom od 11:00 časova (2 časa)
- četvrtak od 10:00 časova (2 časa)
Kurs Fiziologije 2 se održava tokom IV semestra
- utorkom od 11:00 časova (2 časa)
- četvrtak od 10:00 časova (2 časa)
Vežbe se održavaju tokom III semestra (Fiziologija 1) i IV semestra (Fiziologija 2) u vežbaonici Katedre za fiziologiju i biohemiju, u bloku od 3 časa nedeljno, prema zvaničnom rasporedu.
Studenti su obavezni da prisustvuju nastavi. O prisustvu studenata na predavanjima i vežbama će se voditi lična evidencija za svakog studenta.
U slučaju potrebe, u dogovoru sa nastavnikom mogu se tokom semestra organizovati vanredne konsultacije, uz uslov da potrebu za tim iskaže najmanje 20 studenata.
Po završetku nastave, a pre početka junskog ispitnog roka, održavaju se zbirne konsultacije u trajanju od 3 časa tokom 5 uzastopnih dana (ukupno 15 časova).
Evidencija pohađanje nastave
Svaki student će na početku III semestra dobiti svoj evidencioni list u koji će se neprekidno unositi podaci o njegovom radu i zalaganju tokom semestra. Evidencioni list je jedini validan dokument o radu studenta tokom kursa i student mora uvek da ga ima sa sobom na predavanjima, vežbama i kolokvijumima iz fiziologije.
Odsustvovanje sa predavanja i nadoknada
Nadoknada izgubljenih predavanja nije moguća.
Nadoknada izgubljenih vežbi moguća je na jedan od navedenih načina:
- tokom semestra, ukoliko ima ispit ili neku neodložnu obavezu, student može da dođe na datu vežbu sa drugom grupom, tokom iste nedelje u kojoj je ta vežba na programu, uz prethodno najavljivanje nastavniku koji vodi vežbu. Nastavnik može da dozvoli ili ne dozvoli studentu zamenu grupa, uzimajući u obzir optimalne uslove za održavanje nastave. U slučaju zamene grupe ne računa se da je student izgubio vežbu.
- nakon završenih svih vežbi u semestru, student može da kolokvira izgubljene vežbe u dogovoru sa nastavnikom. U slučaju jednog izostanka sa vežbe tokom semestra, vežba se ne mora kolokvirati. U slučaju dva ili tri izostanka sa vežbi tokom semestra, studenti su obavezni da kolokviraju sve vežbe. Ukoliko student izostane sa četiri ili više vežbi tokom semestra obavezan je da ponovo upiše kurs Fiziologije 1 ili Fiziologije 2 zavisno od toga u kom semestru nije prisustvovao vežbama.
Neprekidno praćenje znanja studenata i formiranje konačne ocene
Ukupan broj bodova koji student mora da osvoji za dobijanje pozitivne ocene na kursu Fiziologije je minimalno 51 od mogućih 100.
Tokom dva semestra mora se osvojiti minimalno 14 (7 u okviru Fiziologije 1 i 7 u okviru Fiziologije 2) od mogućih 30 bodova. Bodovi se tokom semestra stiču na sledeći način:
Tokom III semestra student mora da osvoji minimalno 7 bodova od mogućih 15, čime se dobija pravo overe kursa Fiziologija 1 i upisa Fiziologije 2.
Bodovi iz Fiziologije 1 (u III semestru) se ostvaruju na sledeći način:
- prisustvo na predavanjima – maksimalno 5 poena (pet nasumičnih provera koje donose po 1 bod)
- kolokvijumi – maksimalno 10 bodova (rade se dva kolokvijuma tokom semestra; svaki kolokvijum donosi maksimalno po 5 poena). Student koji na svakom kolokvijumu osvoji minimalno 4 boda stiče uslov za moguće oslobađanje od praktičnog ispita, ukoliko ispuni zahtevan uslov za oslobađanje od praktičnog ispita iz Fiziologije 2).
Tokom IV semestra student mora da osvoji minimalno 7 bodova od mogućih 15, čime se dobija pravo overe predmeta Fiziologija 2.
Bodovi iz Fiziologije 2 (u IV semestru) se ostvaruju na sledeći način:
- prisustvo na predavanjima – maksimalno 5 poena (pet nasumičnih provera koje donose po 1 bod)
- kolokvijumi – maksimalno 10 bodova (rade se dva kolokvijuma tokom semestra; svaki kolokvijum donosi maksimalno 5 poena). Student koji na svakom kolokvijumu osvoji minimalno 4 boda, a tokom III semestra je osvojio 8 ili više poena stiče uslov za oslobađanje od praktičnog ispita, a za praktični deo ispita mu se upisuje maksimum od 10 poena.
Overom predmeta Fiziologija 1 i Fiziologija 2 student stiče pravo izlaska na ispit.
Na završnom ispitu mora se osvojiti minimalno 34 poena od mogućih 70. Poeni se osvajaju na sledeći način:
- Praktični ispit – maksimum 10 bodova a minimum 4 boda (jedno pitanje, odgovara se usmeno uz praktičan rad).
- Usmeni ispit – maksimum 60 poena, minimalno 30 poena (četiri pitanja; svako pitanje donosi maksimalno 15 poena, a minimalno je potrebno osvojiti 7,5 poena po pitanju; odgovara se usmeno).
Popis veština kojima student treba da ovlada
HEMATOLOGIJA
- određivanje broja eritrocita
- određivanje koncentracije hemoglobina
- određivanje broja leukocita
- pravljenje krvnog razmaze i bojenje metodom po Papenheim-u
- određivanje apsolutne i relativne leukocitarne formule
- oređivanje derivata hemoglobina (oksi, dezoksi, karboksi i met-hemoglobina)
- određivanje brzine sedimentacije eritrocita
- određivanje minimalne i maksimalne osmotske rezistencije eritrocita
- izvođenje osnovnih testova zgrušavanja krvi i interpretacija nalaza
EKG
- postavljanje elektroda EKG odvoda kod standardnog registrovanja EKG-a (monopolarno, bipolarno i registrovanje pojačanih odvoda sa ekstremiteta)
- Snimanje i tumačenje EKG-a
ARTERIJSKI PRITISAK
- određivanje visine krvnog pritiska pomoću sfigmomanometra
AUSKULTACIJA SRČANIH TONOVA
SPIROMETRIJA
- izvođenje statičke spirometrije
- merenje plućnih volumena i izračunavanje plućnih kapaciteta
DIGESTIVNI SISTEM
- određivanje kiseosti želudačnog soka
KLINIČKI PREGLED MOKRAĆE
- opšti pregled (diureza, konzerviranje i transport mokraće…..)
- određivanje fizičkih karakteristika (boja, miris, konzistencija, prozirnost i ukus)
- određivanje fizičkohemijskih karakteristika (pH vrednosti, specifične mase )
- ispitivanje prisustva glukoze u mokraći
- ispitivanje prisustva proteina u mokraći
- ispitivanje prisustva acetonskih tela u mokraći
- ispitivanje prisustva urobilinogena i urobilina u mokraći
- ispitivanje prisustva žučnih boja i žućnih kisleina u mokraći
- mikroskopski pregled sedimenta mokraće
- dokazivanje slobodnih i vezanih sulfata u mokrači
- kvalitativno i kvantitativno dokazivanje hklorida mokraće
REFLEKSI
- Izvođenje kornealnog refleksa
- Izvođenje pupilarnog refleksa
- Izvođenje patelarnog refleksa
PREGLED OČNOG DNA
Konačna ocena se formira na osnovu ukupnog zbira osvojenih poena, na sledeći način:
- Od 51 do 60 poena – 6 (šest)
- Od 61 do 70 poena – 7 (sedam)
- Od 71 do 80 poena – 8 (osam)
- Od 81 do 90 poena – 9 (osam)
- Od 91 do 100 poena – 10 (deset)
Nastavnici
Predmetni nastavnici:
- dr Miodrag Lazarević, redovni profesor
- dr Natalija Fratrić, vanredni profesor
- dr Danijela Kirovski, vanredni profesor
- dr Slavoljub Jović, docent
Saradnik:
Literatura
Udžbenička literatura za pripremanje ispita
- V. Stojić – Vetrinarska fiziologija, Naučna, Beograd, 2007.
- V. Stojić, V. Savić – Praktikom iz fiziologije, Naučna, 2003.
Pomoćni udžbenici
- Jelka Stevanović – Fiziologija organa za varenje kod domaćih životinja, Beograd, 2004
- Jelka Stevanović – Fiziologija nervnog sistema, Beograd, 2004
Katedra za fiziologiju i biohemiju
Šef Katedre
Prof. dr Ivan Jovanović
Ispitna pitanja za praktični ispit
- Dokazati osobine refleksa (prostornu,vremensku sumaciju i iradijaciju) na žabi
- Pokazati uticaj Stanijusovih ligatura na rad žabljeg srca
- Objasniti uticaj temperature na frekvencu srca žabe
- Objasniti i pokazati tok krvi kroz kapilare na primeru perifernog krvotoka žabe
- Objasniti refleksni luk i ulogu kornealnog,pupilarnogipatelarnog refleksa
- Prikaži uticaj draženja n. vagusa na rad žabljeg srca i izvedi Golc-ov ogled
- Izvedi ekstrasistolu na žabljem srcu i obljasni njen mehanogram
- Odrediti prag i maksimalni nadražaj na neuro-mišićnom preparatu žabe
- Pokazati uticaj opterećenja na poprečno-prugasti mišić
- Izvesti sekundarnu kontrakciju i sekundarni tetanus poprečno-prugastog mišića
- Objasniti auskultaciju srčanih tonova i nacrtati fonokardiogram
- Izmeriti TA i objasniti princip merenja
- Navedi kapacitete i volumene pluća i izmeri vitalni kapacitet
- Objasni monopolarno registrovanje EKG-a, nacrtaj i obeleži njegove zapise
- Objasni bipolarno registrovanje EKG-a, nacrtaj i obeleži njegove zapise
- Obavi klinički pregled mokraće __________
- Izvedi reakcije za dokazivanje slobodnih i vezanih sulfata u mokraći
- Dokaži prisustvo hlorida u mokraći i odredi njihovu koncentraciju po Moohr-u
- Istaložiti belančevine krvne plazme i seruma
- Odrediti broj eritrocita u krvi
- Odrediti broj leukocita u krvi
- Izračunati indeks obojenja na uzorku krvi___________
- Odrediti leukocitarnu formulu
- Odrediti koncentraciju Hb u krvi metodom po Sahlli-u
- Ispitati derivate Hb pomoću spektroskopa
- Odrediti brzinu taloženja eritrocita metodom po Weestergreen-u
- Izvesti osmotsku i hemijsku hemolizu
- Odrediti puferski kapacitet plazme u odnosu na neorgansku smešu pufera
- Odrediti osmotsku rezistenciju eritrocita u hipotoničnim rastvorima NaCl
- Dokazati uticaj Ca jona na koagulaciju krvi. Objasniti vreme koagulacije i vreme krvarenja
- Proverite da li jer ovo mrlja od krvi
- Izvesti probe za dokazivanje uslova za dejstvo tripsina
- Izvesti probe za dokazivanje uslova za dejstvo pepsina
- Dokazati prisustvo amilaze u ekstraktu pankreasa
- Dokazati prisustvo ptijalina
- Izvesti reakcije za dokazivanje soli žučnih kiselina, žučnih boja i holesterola
- Izvedi reakcije za dokazivanje holesterola
- Izvesti kvalitativno i kvantitativno dokazivanje prisustva HCl u želudačnom soku
Ispitna pitanja za usmeni ispit
- HOMEOSTAZA
- JONSKI KANALI
- FIZIOLOGIJA KRVI
- KRVNA PLAZMA – KRVNI SERUM
- PUFERI KRVI
- FIZIOLOGIJA ERITROCITA
- FIZIOLOGIJA LEUKOCITA
- FIZIOLOGIJA LIMFOCITA
- TROMBOCITI- KOAGULACIJA KRVI
- FIZIOLOGIJA ANTITELA
- KRVNE GRUPE- RH FAKTOR
- HEMOGLOBIN
- GRAĐA MIOKARDA
- AUTOMATIZAM SRCA
- SRČANA REVOLUCIJA
- ELEKTROKARDIOGRAFIJA
- SRČANI TONOVI
- PULS
- REGULACIJA SRČANOG RADA
- FIZIOLOGIJA KRVNIH SUDOVA
- FIZIOLOGIJA KAPILARA
- KRVNI PRITISAK
- VENSKI PULS
- LIMFA I LIMFOTOK
- SLEZINA
- KRVOTOK PLUĆA I BUBREGA
- VENTILACIJA PLUĆA
- RAZMENA GASOVA U PLUĆIMA I TKIVIMA
- NERVNA REGULACIJA DISANJA
- DISANJE KOD PTICA I RIBA
- ULOGA BUBREGA U ACIDO – BAZNOJ RAVNOTEZI
- KONCENTRACIONO- DILUCIONA SPOSOBNOST BUBREGA
- FIZIOLOGIJA MOKRAĆNE BE[IKE
- ENDOKRINA ULOGA BUBREGA
- EKSKRETORNA FUNKCIJA BUBREGA
- FIZIOLOGIJA KOŽE
- FIZIOLOGIJA MLEČNE ZLEZDE
- GUTANJE
- FIZIOLOGIJA PLJUVAČKE
- VARENJE U ŽELUCU
- PANKREASNI SOK
- ŽUČ
- VARENJE U TANKOM CREVU
- MOTORIKA CREVA
- RESORPCIJA
- BIOHEMIJSKI PROCESI U DEBELOM CREVU
- NERVNO HUMORALNA REGULACIJA DIGESTIVNE SEKRECIJE
- VARENJE KOD PTICA
- PREŽIVANJE
- BIOHEMIJSKI PROCESI U PREDŽELUCIMA
- ULOGA GLJIVICA – INFUZORIJA
- RUKTUS
- MOTORIKA PREDŽELUDACA
- FIZIOLOGIJA EZOFAGEALNOG ŽLEBA
- FIZIOLOGIJA JETRE
- FIZIOLOGIJA ISHRANE
- OSNOVNI ENERGETSKI PROMET
- TERMOREGULACIJA
- PROMET VODE
- MAKROELEMENTI
- MIKROELEMENTI
- POPREČNO PRUGASTI MIŠIĆI
- MIŠIĆNA KONTRAKCIJA
- UTICAJ MIŠIĆNOG RADA NA ORGANIZAM
- FIZIOLOGIJA GLATKIH MIŠIĆA
- BIOHEMIJSKE I BIOFIZIČKE PROMENE U TOKU MIŠIĆNE KONTRAKCIJE
- MEHANIZAM DEJSTVA HORMONA
- HIPOTALAMUS
- ADENOHIPOFIZA
- NEUROHIPOFIZA
- TIREOIDEJA
- PARATIREOIDEJA
- ENDOKRINI PANKREAS
- SRŽ NADBUBREGA
- MINERALOKORTIKOSTEROIDI
- GLUKOKORTIKOSTEROIDI
- POLNI HORMONI
- TKIVNI HORMONI
- VITAMIN A
- VITAMIN D
- VITAMIN K
- VITAMIN PP I C
- VITAMIN B 1
- VITAMIN B 2 – B 6
- VITAMIN E
- ANTIANEMIČNI VITAMINI
- RECEPTORI
- FIZIOLOGIJA BOLA
- FIZIOLOGIJA PERIFERNIH NERAVA
- FIZIOLOGIJA SINAPSI
- KIČMENA MOŽDINA
- PRODUŽENA MOŽDINA
- TALAMUS
- KORA VELIKOG MOZGA
- RETIKULARNA FORMACIJA
- BAZALNE GANGLIJE
- LIMBUSNI SISTEM
- MALI MOZAK
- UČENJE-PAMĆENJE
- BUDNO STANJE- SPAVANJE
- SIMPATIKUS
- PARASIMPATIKUS
- MIOTATIČKI REFLEKS
- USLOVNI REFLEKS
- KORNEALNI REFLEKS
- PUPILARNI REFLEKS
- ČULO VIDA
- ČULO SLUHA
- ČULO RAVNOTEŽE
- ČULO UKUSA- MIRISA
- AKOMODACIJA OKA
- CEREBROSPINALNA TEČNOST