Poštovane koleginice i kolege,
Za pripremu ispita na predmetu Biohemija preporučujemo dva udžbenika:
1. Momčilo B. Mihailović i Ivan B. Jovanović, Biohemija, 5. izdanje, Naučna KMD, Beograd, 2008.
2. Ivan B. Jovanović, Olivera J. Pešut, Svetlana Z. Milanović, 3. dopunjeno izdanje, Praktikum iz biohemije, CID, Beograd, 2015.
Oba udžbenika se mogu nabaviti u knjižari na našem Fakultetu.
Naravno, moguće je korišćenje bilo kojih drugih udžbenika, pod uslovom da je student savladao gradivo predviđeno Programom predmeta (videti Knjigu predmeta FVM).
Postojeći udžbenik biohemije je obiman (pokriva celu oblast biohemije, uključujući i gradivo za poslediplomske studije). Stoga, iz njega treba izdvojiti partije potrebne za polaganje ispita na osnovnim studijama. Postoji nekoliko smernica za odabir obima gradiva neophodnog za pripremu ispita:
1. Spisak 40 ispitnih pitanja sa tezama unutar svakog pitanja, koje preciziraju šta je neophodno izložiti na ispitu (naći na stranici Katedre).
2. Prezentacije; a) prezentacije koje se koriste na svim predavanjima i vežbama (u redovnim uslovima) nalaze se na platformi DeVET i na stranici naše Katedre; b) odabrana snimljena predavanja se nalaze na kanalu Biohemija, na platformi TEAMS. Napominjemo takođe da su, u doba Covid-19, studenti koji su uz pomenutu literaturu iskoristili snimljena predavanja, pokazali vrlo kvalitetno znanje na ispitu. To ne znači da snimljena predavanja mogu u potpunosti da zamene učenje iz udžbenika.
3. Napomene za praktični ispit. Praktični ispit se polaže u sastavu usmenog ispita i dolazi kao prvo, kvalifikaciono pitanje; ko ne položi praktični, ne može da odgovara teorijski deo ispita. Jednom položen praktični ispit važi do kraja tekuće školske godine. Kako koncipirati dobar odgovor na praktičnom ispitu? Molimo vas da, tokom pripreme iz Praktikuma, obratite pažnju na sledeće: a) čemu služi proba/metoda o kojoj govorite; b) princip metode – šta sa čim reaguje i šte se dobija (rečima, ne hemijskim formulama); c) rezultat – šta se vidi, tj. kako znamo da je reakcija “pozitivna/negativna”, d) tumačenje – šta možemo da zaključimo iz dobijenog rezultata; e) instrumentalne merne metode – osnovni (fizikohemijski) princip rada instrumenta, najosnovniji opis postupka rada, način očitavanja/izračunavanja rezultata. Niko vas neće pitati o detaljima postupka (sudovi, broj kapi/mililitara, precizne koncetracije reaktanata, vreme trajanja, itd), pa nemojte gubiti vreme i energiju na tu vrstu podataka.
5. Ispit se polaže usmeno. Način bodovanja i formiranje ocene:
a) Studenti sadašnje generacije prve godine dobijaju maksimum (30) poena za predispitne aktivnosti.
b) Maksimum poena za položen praktični deo ispita je 10 (min. 2)
c) Maksimum poena za svako od 4 teorijska pitanja je 15 (min. 8). Na ispitu se na sva pitanja moraju dati pozitivni odgovori. Smatra se da je student pao ispit ako sakupi manje od 2 poena na praktičnom pitanju, ili manje od 8 poena na bilo kom od teorijskih pitanja.
d) Konačna ocena se formira na bazi ukupnog zbira osvojenih poena:
od 51 do 60,5 poena 6 (šest)
od 61 do 70,5 poena 7 (sedam)
od 71 do 80,5 poena 8 (osam)
od 81 do 90,5 poena 9 (devet)
od 91 do 100 poena 10 (deset)
Uvek je moguć dogovor sa bilo kojim nastavnikom o održavanju konsultacija, u manjim ili večim grupama, zavisno od interesovanja. Uvek je bolje kada se okupi više studenata. Radi bolje organizacije, studenti treba da stupe u kontakt sa nastavnikom ranije; prema dogovoru, konsultacije se mogu održati “fizički” ili “on-line”; na konsultacije treba doći sa konkretnim pitanjima i/ili nedoumicama, jer na konsultacijama, u principu, nije moguće ponavljati cela predavanja.
Rukovodilac predmeta
Prof. dr Ivan B. Jovanović
DOPUNA 19.08.: Pitanja za praktični
Rastvori: osobine i podela, difuzija, dijaliza i osmoza.
Određivanje pH rastvora elektrometrijskim putem i kolorimetrijskim putem.
Puferi i puferske smeše.
Molekulske separacije: elektroforeza, hromatografija.
Molekulske separacije: centrifugiranje, imunohemijske metode.
Frakciono taloženje proteina mleka isoljavanjem.
Određivanje koncentracije proteina po Kjeldalu, acidimetrijska titracija.
Određivanje koncentracije proteina kolorimetrijski, izrada baždarne krive.
Uticaj fizikohemijskih faktora sredine na aktivnost enzima.
Određivanje aktivnosti alkalne fosfataze (po Kingu).
Određivanje glikemije: polarimetrija, peroksidaza aktivni princip (PAP).
Osobine masti: jodni, saponifikacioni i peroksidni broj.
Određivanje koncentracije holesterola (po Kingu).