Ispitna pitanja

STRUKTURA I SADRŽAJ PREDMETA FIZIOLOGIJA 2

 

STRUKTURA TEORIJSKE I PRAKTIČNE NASTAVE

Tabela 1. Raspored teorijske nastave iz Fiziologije 2 za školsku 2022/2023. godinu.

R. br. Metodska jedinica Broj časova
1. Fiziologija srca. 6
2. Fiziologija krvnih sudova. 6
3. Fiziologija disanja. 6
4. Fiziologija varenja. 12
5. Fiziologija jetre. 2
6. Metabolizam vode i homeostaza volumena telesne tečnosti. 2
7. Metabolizam makroelemenata i mikroelemenata. 4
8. Osnovni energetski promet i bilans ishrane. 2
9. Fiziologija bubrega. 6
10. Fiziologija vitamina. 4
11. Temperatura tela i termoregulacija. 2
12. Fiziologija kože i mlečne žlezde. 2
13. Fiziologija graviditeta, porođaja i novorođenčadi. 6
UKUPNO 60

 

Tabela 2. Raspored i struktura praktične nastave iz Fiziologije 2 za školsku 2022/2023. godinu.

R. br. Metodska jedinica Struktura metodske jedinice Predviđeni ishod metodske jedinice
1. Ispitivanje uticaja Stannius-ovih ligatura na rad srca žabe;Uticaj temperature na rad srca žabe. Teorijski deo (do 45 minuta): sagledavanje građe srca, a posebno miokarda, sa funkcionalnog stanovišta i upoznavanje studenata sa suštinskim značenjem pojma električni sincicijum. Definisanje automatizma srčanog rada i sistema za stvaranje i sprovođenje impusla u srcu, kao i principa njegovog funkcionisanja. Razmatranje membranskog potencijala mirovanja (MPM) i akcionih potencijala (AP) u kontekstu električne aktivnosti srca. Ukazivanje na funkcionalni smisao različitosti između akcionih potencijala srčanomišićnih i skeletnomišićnih ćelija .Praktični deo (45 minuta): video prikaz uticaja Stannius-ovih ligatura i temperature na rad srca žabe. Rekapitulacija teorijskih znanja kroz učešće studenata urešavanju pitanja iz fiziologije srca. Aktivnost zahteva da studenti budu raspoređeni u dve grupe. i rešavaju pitanja iz tri nivoa sa po osam pitanja, čija težina (složenost) raste prelaskom na viši nivo. Grupe studenata naizmenično odgovaraju na pitanja, ali na svako sledeće pitanje odgovara drugi studentiz grupe. Ukoliko studentr jedne grupe da pogrešan odgovor, student iz druge grupe ima pravo da odgovori na isto pitanje. Svako pitanje nosi jedan (1) poen.

Usmena provera znanja studenata (do 40 minuta): provera znanja studenata postavljanjem 4 pitanja sa aktuelne vežbe. Maksimalan broj bodova po ispitivanju iznosi 8.

 Po odslušanoj vežbi student treba da: opišegrađu srca, a naročito miokarda; razume osnovne principe automatizma srčanog rada, odnosno, sistema za stvaranje i sprovođenje impulsa i njegovu funkcionalnu povezanost sa srčano-mišićnim ćelijama; objasni suštinu pojma električni sincicijum u kontekstu električne aktivnosti srca; pravi razliku između akcionih potencijala srčano- i skeletnomišićnih ćelija, ali i akcionih potencijala Purkinijevih ćelija.
2. Izvođenje ekstrasistole;Frank-Starling-ov zakon;

Ispitivanje uticaja vagusa na rad srca;

Golz-ov ogled.

 Teorijski deo (do 45 minuta): upoznavanje studenata sa fazama srčane revolucije. Definisanje Frank-Starling-ovog zakona i zakona „sve ili ništa“ i njihovo komparativno sagledavanje u odnosu na skeletni mišić. Definisanje perioda apsolutne i relativne refraktarnosti srca. Upućivanje studenata u mehanogram i prikaz sistole i dijastole, ali i ekstrasistole, kompenzatorne pauze i postekstrasistole na mehanogramu. Opisivanje uticaja simpatikusa i parasimpatikusa na snagu kontrakcije, frekvencu rada, razdražljivost i provodljivost srca. Usmeno i ilustrativno predstavljanje Golz-ovog ogleda.Praktični deo (45 minuta): interaktivne vežbe u programu PhysioExTM 10.0, kojima će uz učešće studenata biti prikazane simulacije uticaja simpatikusa i parasimpatikusa na rad srca, kao i trajanje i značaj perioda refraktarnosti srca.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: opiše faze srčane revolucije; objasni Frank-Starling-ov zakon i zakon „sve ili ništa“; razume značaj perioda refra-ktarnosti srca i zna tokom kojeg perioda refraktarnosti nastaje ekstra-sistola; definiše ekstrasistolu, kom-penzatornu pauzu i postekstrasistolu; objasni kako simpatikus i parasimpatikus utiču na snagu kontra-kciju, frekvencu rada, razdražljivost i provodljivost srca.
3. Registrovanje EKG-a;Tumačenje dobijenog zapisa. Teorijski deo (do 50 minuta): upoznavanje studenata sa pojmovima elektrokargiografija, elektrokardiogram i elektrokardiograf. Upućivanje studenata u bioelektrične osnove nastanka pozitivnih i negativnih talasa i izoelektrične linije na elektrokardiogramu. Prikaz talasa, segmenata i intervala na elektrokardiogramu. Opisivanje P, Q, R, S, T i U talasa i njihovo povezivanje sa odgovarajućim električnim događajima na miokardu. Upućivanje studenata u 12 odvoda EKG-a i njihovu podelu na mono- i bipolarne odvode. Prikaz položaja elektroda kod bipolarnog registrovanja i monopolarnog (pojačani odvodi sa ekstremiteta i prekordijalni odvodi). .Praktični deo (60-75 minuta): praktično izvođenje  elektrokardiografije na psu i čoveku kao modelu i tumačenje dobijenog zapisa. Prikaz i diskutovanje kliničkog slučaja vezanog za poremećaj provodljivosti srca (AV blokada) kod psa.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: razume osnovne principe elektro-kardiografije i nastanka pozitivnih i negativnih talasa i izoelektrične linije; poseduje znanje da navede sve talase i poveže ih sa odgovarajućim električn-im događajima u srcu; navede monopo-larne i bipolarne odvode i razume neo-phodnost korišćenja svih 12 odvoda EKG-a u kliničkoj praksi; ume da uradi EKG kod pasa i pruži osnovno tumačenje dobijenog zapisa.
4. Auskultacija srčanih tonova;Merenje arterijskog pritiska. Teorijski deo (do 45 minuta): ukazivanje na razliku između pojmova srčani tonovi i srčani šumovi. Upoznavanje studenata sa poreklom i podelom srčanih tonova i metodama njihovog registrovanja. Prikaz mesta najbolje čujnosti srčanih tonova kod pasa i čoveka. Kratako objašnjenje  razloga za nastanak srčanih šumova. Definisanje arterijskog pritiska i ukazivanje na značaj srca kao primarne pumpe i arterija kao sekundarne pumpe u njegovom stvaranju i održavanju. Definisanje sistolnog, dijastolnog, pulsnog i srednjeg arterijskog pritiska. Upoznavanje studenata sa fiziološkim vrednostima sistolnog i dijastolnog pritiska kod različitih vrsta domaćih životinja i čoveka, kao i pojmovima hipo– i hipertenzija. Opisivanje direktne i indirektne metode merenja arterijskog pritiska i osnovinih principa njihove primene.Praktični deo (60-75 minuta): auskultacija srčanih tonova i merenje arterijskog pritiska kod pasa i čoveka kao modelima.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: razume pojmovnu i suštinsku razliku između srčanih tonova i srčanih šumova; poseduje znanje da navede sva četiri srčana tona, objasni njihovo poreklo i metode registrovanja; definiše arterijski pritisak i poznaje njegovo poreklo; opiše sistolni, dijastolni, pulsni i srednji arterijski pritisak; ume da auskultira srčane tonove i izmeri arterijski pritisak kod pasa i čoveka.
5. Određivanje respiratornih volumena i kapaciteta;Uticaj surfaktanta i intrapleuralnog pritiska na disanje;

Fiziološki parametri za procenu funkcije respiratornog sistema.

 Teorijski deo (45-55 minuta): definisanje disanja i ventilacije pluća. Opisivanje faktora koji su ključni za proces ventilacije kod domaćih životinja, uključujući respiratorne mišiće i elastičnost pluća, intrapleuralni i alveolarni pritisak, plućni surfaktant i otpor protoku vazduha u disajnim putevima. Navođenje parametara za procenu funkcije respiratornog sistema, poput tipa disanja, frekvence respiratornih ciklusa, kaudalnih granica pluća, respiratornih tonova, vitalnog kapaciteta pluća i parcijalnog pritiska gasova (O2 i CO2) u krvi, uz opisivanje kliničkih metoda za njihovu procenu. Definisanje spirometrije i prikaz spirograma sa plućnim volumenima i kapacitetima. Definisanje plućnih volumena i kapaciteta.Praktični deo (60-75 minuta): interaktivne vežbe u programu PhysioExTM 10.0, ispitivanje parametara za procenu funkcije respiratornog sistema kod psa. Određivanje plućnih volumena i kapaciteta vlažnim spirometrom.   

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: poznaje faktore koji su ključni za proces ventilacije pluća i može da ih poveže sa pojedinim patološkim stanjima u kojima su oni izmenjeni i kao takvi ugrožavaju fizioliškoodvijanje ventilacije pluća; ume da navede parametre za procenu funkcije respiratornog sistema i opiše metode koje se koriste za njihovo ispitivanje; vlada praktičnim veštinama neophodnim za ispitivanje parametara za procenu funkcije respiratornog sistema; navede i opiše plućne volumene i kapacitete koji se mogu zabeležiti na spirogramu domaćih životinja i čoveka.
6. Ispitivanje delovanja ptijalina;Određivanje kiselosti želudačnog soka. Teorijski deo (do 45 minuta): upoznavanje studenata sa sastavom pljuvačke i fiziološkim ulogama pojedinih neorganskih (bikarbonati) i organskih (mucini, urea, enzimi) sastojaka pljuvačke. Opisivanje faktora koji utiču na lučenje pljuvačke i uloga pljuvačke. Upućivanje studenata u mehanizme lučenja pljuvačke. Opisivanje uslova za aktivaciju i delovanje pljuvačne alfa-amilaze (ptijalina), kao i proba za ispitivanje njegove katalitičke aktivnosti. Predstavljanje porekla i uloga hlorovodonične kiseline (HCl) želudačnog soka. Opisivanje proba za kvalitativno i kvantitativno dokazivanje/određivanje kiselosti želudačnog soka.Praktični deo (60 minuta): izvođenje proba za ispitivanje delovanja ptijalina. Izvođenje proba za kvalitativno i kvantitativno dokazivanje/određivanje kiselosti želudačnog soka.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: bude upoznat sa sastavom i fiziološk-om ulogom pojedinih sastojaka pljuvačke; ume da navede osnovne uloge pljuvačke (sa akcentom na višestruke uloge pljuvačke kod preživara)   i objasni mehanizme lučenja pljuvačke; poseduje znanje o uslovima za aktivaciju i katalitičko delovanje ptijalina; ume da navede i objasni uloge HCl; vlada praktičnim veštinama neophodnim za ispitivanje delovanja ptijalina i određivanje kiselosti želudačnog soka.
7. Ispitivanje uslova za aktivaciju i delovanje pepsina;Ispitivanje uslova za aktivaciju i delovanje tripsina;

Ispitivanje uslova za aktivaciju i delovanje pankreasne amilaze.

 Teorijski deo (do 40 minuta): navođenje enzima želudačnog soka i opisivanje katalitičke uloge lab-fermenta (himozina) i njegovog značaja kod mladih preživara. Opisivanje uslova za aktivaciju i katalitičko delovanje pepsina. Navođenje proteolitičkih enzima pankreasnog soka i opisivanje uslova za aktivaciju i katalitičko delovanje tripsina. Opisivanje uslova za aktivaciju i katalitičko delovanje pankreasne amilaze.Praktični deo (60 minuta): praktično izvođenje proba za ispitivanje uslova za aktivaciju i delovanje pepsina, tripsina i pankreasne amilaze.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta)

 Po odslušanoj vežbi student treba da: navede enzime želudačnog soka i objasni katalitičku ulogu lab-fermenta (himozina) i pepsina; navede načine kojima se pepsinogen aktivira u pepsin; opiše optimalne uslove za delovanje pepsina; navede proteolitičke enzime pankreasnog soka i načine aktivacije istih; opiše optimalne uslove za delovanje tripsina; opiše optimalne uslove za delovanje pankreasne amilaze; vlada praktičnim veštinama neophodnim za ispitivanje uslova za aktivaciju i delovanje pepsina, tripsina i pankreasne amilaze.
8. Dokazivanje prisustva žučnih boja i žučnih kiselina;Reakcije za dokazivanje prisustva holesterola. Teorijski deo (do 45 minuta): upoznavanje studenata sa sintezom i putevima izlučivanja žuči. Isticanje razlika između vezikularne i hepatične žuči i navođenje glavnih sastojaka žuči. Opisivanje razloga zbog kojih se žuč može posmatrati i kao sektret i kao ekskret. Prikaz mesta sinteze i vrsta žučnih kiselina, kao i njihovih fizioloških uloga. Opisivanje enterohepatičkog kruženja žučnih kiselina i isticanje biološkog smisla ovog procesa. Upućivanje studenata u poreklo i vrste žučnih boja, kao i osnove nastanka poremećaja njihovog stvaranja i cirkuliranja kod domaćih životinja. Definisanje uloga holesterola žuči uz isticanje posledica koje nastaju usled narušavanja relativnog odnosa žučnih kiselina i holesterola u žuči.Praktični deo (60 minuta): praktično izvođenje proba za dokazivanje prisustva žučnih kiselina, žučnih boja i holesterola u žuči.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: zna u kom organu se sintetiše žuč i kojim putevima se žuč izlučuje, kao i da pravi razliku i razume značenje pojmova holereza i holagoga; može da ukratko objasni sintezu žučnih kiselina u hepatocitima, navede vrste žučnih kiselina i njihove fiziološke uloge; ume da opiše poreklo žučnih boja, procese kojima podležu u jetri i njihovu dalju sudbinu u crevima; definiše fiziološke uloge holesterolai razume posledice koje nastaju kada je holesterol prisutan u većoj meri u žuči; vlada praktičnim veštinama neophodnim za dokazivanje prisustva žučnih kiselina, žučnih boja i holesterola u žuči.
9. Ispitivanje fizičko-hemijskih osobina mokraće;Dokazivanje prisustva proteina u mokraći. Teorijski deo (45-55 minuta): upoznavanje studenata sa fazama u laboratorijskim analizama mokraće. Navođenje značaja podataka iz propratnog akta koji su od važnosti za analize mokraće u veterinarskoj medicini. Opisivanje fizičkih osobina mokraće i fizioloških i/ili patoloških stanja u kojima su ove osobine promenjene. Opisivanje fizičko-hemijskih osobina mokraće i fizioloških i/ili patoloških stanja u kojima su ove osobine promenjene. Kratak prikaz građe glomerulske membrane i ukazivanje na krajnje ograničen prolazak proteina kroz istu, uz opisivanje dalje sudbine proteina koji su prošli u primarnu mokraću. Navođenje fizioloških i/ili patoloških stanja koja su praćena prisustvom proteina u konačnoj mokraći (proteinurijom).Praktični deo (60 minuta): praktično izvođenje proba za kvalitativno i kvantitativno dokazivanje prisustva proteina u mokraći.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: poseduje znanje da navede faze ispitivanja mokraće; navede opšte podatke iz propratnog aka i objasni zašto je pravilno uzimanje/pisanje podatakaod važnosti za dalje analize mokraće; opiše fizičke i fizičko-hemijske osobine mokraće i navede fiziološka i/ili patološka stanja u kojima su ove osobine izmenjene; razume građu glomerulske membrane i može da objasni zašto je filtracija proteina kroz istu ograničena (definiše veličinu molekula koja je granica filtracije); može da navede fiziološka i/ili patološka stanja koja su praćena prisustvom proteina u konačnoj mokraći (proteinurijom). Uradi analize da dokazivanje prisustva proteina u mokraći.
10. Dokazivanje prisustva glukoze i ketonskih tela u mokraći;Dokazivanje prisustva žučnih kiselina, žučnih boja, urobilinogena i urobilina u mokraći.

Dokazivanje hemoglobina u mokraći.

 Teorijski deo (do 50 minuta): upoznavanje studenata sa bubrežnim pragom za reapsorpciju glukoze i opisivanje fizioloških i/ili patoloških stanja koja su praćena prisustvom glukoze u mokraći (glukozurija). Podsećanje studenata na biohemijsku osnovu nastanka ketonskih tela uz navođenje patoloških stanja u kojima su ona prisutna u konačnoj mokraći (ketonurija).  Navodjenje mesta sinteze i vrste žučnih kiselina i njihovo enterohepatičko kruženje, uz navođenje patoloških stanja tokom kojih se žučne kiseline gube mokraćom. Podsećanje studenata na poreklo žučnih boja i urobilinogena i ukazivanje na njihovo fiziološko prisustvo u niskim koncentracijama u mokraći, uz navođenje patoloških stanja koja su praćena porastom njihove koncentracije u mokraći. Navođenje patoloških stanja u kojima je prisutan hemoglobin u mokraći uz osvrt na laboratorijske tehnike kojima je moguće razlikovati prisustvo hemoglobina (hemoglobinurija) od prisustva eritrocita (hematurija) u konačnoj mokraći.Praktični deo (60 minuta): praktično izvođenje proba za dokazivanje prisustva glukoze, ketonskih tela, žučnih kiselina, žučnih boja, urobilinogena i urobilina i hemoglo-bina u mokraći.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: poseduje znanje da definiše prag za reapsorpciju glukoze; navede fiziološka i patološka stanja stanja koja su praćena nalazom glukoze u konačnoj mokraći; ume da navede ketonska tela i patološka stanja koja su praćena njihovim prisustvom u konačnoj mokraći (ketonurija); navede mesto sinteze i vrste žučnih kiselina, kao i patološka stanja u kojima se iste gube putem mokraće; definišeporeklo žučnih boja i povezuje njihovo prekomerno prisustvo u konačnoj mokraći sa odgovarajućim patološkim stanjima; navede patološka stanja koja su praćena nalazom hemoglobina u mokraći (hemoglobinurija) i zna na koji način se taj nalaz može razlikovati od prisustva eritrocita u mokraći (hematurija); vlada praktičnim veštinama neophodnim za izvođenje proba za dokazivanje prisustva glukoze, ketonskih tela, žučnih kiselina, žučnih boja, urobilinogena i urobilina i hemoglobina i krvi u mokraći.
11. Dokazivanje slobodnih i vezanih sulfata mokraće;Kvalitativno i kvantitativno određivanje hlorida mokraće Teorijski deo (do 30 minuta): opisivanje faktora koji utiču na koncentraciju hlorida mokraće uz navođenje fizioloških vrednosti za većinu vrsta domaćih životinja. Upućivanje studenata u poreklo sulfata mokraće i njihovu osnovnu podelu na neorganske (slobodne) i organske (vezane) sulfate, uz isticanja patoloških stanja u kojima dolazi do porasta koncentracije vezanih sulfata.Praktični deo (60-80 minuta): praktično izvođenje proba za kvalitativno i kvantitativno dokazivanje hlorida mokraće i proba za dokazivanje prisustva slobodnih i vezanih sulfata mokraće. Prikaz i diskutovanje kliničkih slučajeva kroz koje se može sagledati značaj analiza i razumevanja gradiva iz 9., 10. i 11. vežbe, (dijabetes melitus i hipoadrenokorticizam-hipoaldoseronizam) kod pasa.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: poznaje fiziološki opseg koncentracija hlorida u mokraći i navede faktore koji utiču na iste; razlikuju poreklo neorganski (slobodnih) i organskih (vezanih) sulfata mokraće; vladaju praktičnim veštinama neophodnim za izvođenje proba za  za kvalitativno i kvantitativno dokazivanje hlorida mo-kraće i dokazivanje prisustva slobodnih i vezanih sulfata mokraće. Razume praktični značaj analiza mokraće u veterinarskoj medicini
12. Semikvantitativno ispitivanje mokraće urin analizatorom. Teorijski deo (do 15 minuta): kratka rekapitulacija znanja stečenih na prethodnim vežbama vezanim za analize mokraće. Upoznavanje studenata sa praktičnom prime-nom test tračica i urin analizatora.Praktični deo (60-80 minuta): praktična primena znanja stečenih na 9. 10. i 11. vežbi kroz analizu  uzorka mokraće test tračicama i urin analizatorom. Cilj je da studenti na kritički i sistematičan način pristupe analizi podataka koji su navedeni u propratnom aktu, a zatim i analizi fizičkih, fizičko-hemijskih i hemijskih analiza mokraće, na osnovu kojih će navesti eventualne nedostatke u propratnom aktu i izvesti zaključak da li je uzorak mokraće fiziološki sa aspekta posmatranih parametara .

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: stekne sistematičan pristup u analizi mokraće; povezuje  dobijene rezultate analiza mokraće sa odgovarajućim fiziološkim  stanjima i stekne osnovni uvid u rezultate koji ukazuju na pojedina patološka stanja; vlada praktičnim veštinama za analizu mokraće samostalnom primenom test tračica ili kombinovanom primenom test tračica i urin analizatora.
13. Posmatranje rada unutršnjih organa in situ;Direktna metoda registrovanja arterijskog pritiska;

Uticaj adrenalina, noradrenalina i acetilholina na visinu arterijskog pritiska.

 Teorijski deo (do 45 minuta): ukazivanje na istorijski kontekst i značaj vivisekcije i posmatranja rada unutra-šnjih organa in situ. Opisivanje direktne metode registro-vanja arterijskog pritiska i definisanje sistolnog, dijastolnog, pulsnog i srednjeg arterijskog pritiska; opisivanje pulsnih, respiratornih i vazomotornih oscilacija arterijskog pritiska. Ilustrativno-animirani prikaz uticaja intravenski primenjenog adrenalina, noradrenalina i acetilholina na visinu arterijskog pritiska.Praktični deo (50 minuta): interaktivne vežbe u programu PhysioExTM 10.0, kojima će biti prikazani uticaji intravenski primenjenog adrenalina, noradrenalina i acetilholina na visinu arterijskog pritiska.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: razume isotorijski kontekst i značaj vivisekcije i posmatranja rada unutra-šnjih organa in situ;  opiše direktnu metodu registro-vanja arterijskog pritiska;; opiše pulsne, respi-ratorne i vazomotorne oscilacije arte-rijskog pritiska; ume da objasni efekte intravenski primenjenog adrenalina, noradrenalina i acetilholina na visinu arterijskog pritiska sa i bez očuvanog baroreceptorskog refleksnog luka

 

SISTEM VREDNOVANJA ANGAŽOVANJA STUDENATA U NASTAVNOM PROCESU I FORMIRANJE KONAČNE OCENE

Tabela 3. Sistem vrednovanja angažovanja studenata i formiranje konačne ocene.

Angažovanje Sistem bodovanja Minimalan broj bodova Maksimalan broj bodova
Stepen angažovanja Broj bodova
Prisustvo predavanjima 70 – 100% predavanja 6 2 6
51 – 70% predavanja 4
30 – 50% predavanja 2
<30% predavanja 0
Aktivnost na vežbama* Usmene provera znanja u toku semestra 2 8
Kolokvijumi Prvi Ocena 10 8 2 8
Ocena 9 8
Ocena 8 6
Ocena 7 4
Ocena 6 2
Ocena 5 0
Drugi Ocena 10 8 2 8
Ocena 9 8
Ocena 8 6
Ocena 7 4
Ocena 6 2
Ocena 5 0
Praktični ispit Ocena 10 10 7 10
Ocena 9 10
Ocena 8 9
Ocena 7 8
Ocena 6 7
Ocena 5 0
Usmeni ispit Prvo pitanje Ocena 10 20 12 20
Ocena 9 18
Ocena 8 16
Ocena 7 14
Ocena 6 12
Ocena 5 0
Drugo pitanje Ocena 10 20 12 20
Ocena 9 18
Ocena 8 16
Ocena 7 14
Ocena 6 12
Ocena 5 0
Treće pitanje Ocena 10 20 12 20
Ocena 9 18
Ocena 8 16
Ocena 7 14
Ocena 6 12
Ocena 5 0
ZBIR 51 100
OCENA 6 10
  Minimum Maksimum

 

*Aktivnost na vežbama se procenjuje usmenom proverom znanja studenata nakon svake odrađene vežbe i, tom prilikom, vrednuje u rasponu od 0 do 4 boda. Na kraju semestra izvlači se prosečan broj bodova za aktivnost na vežbama za svakog studenta i množi sa 2, tako da je minimalan broj bodova iz ove predispitne aktivnosti 0, a maksimalan 8.

Student se može osloboditi praktičnog ispita ukoliko na oba kolokvijuma ima ocenu 9 ili 10 i minimalno 6 bodova iz aktivnosti na vežbama.

 Napomena: tokom semestra, u kome se sluša Fiziologija 2, potrebno je da student osvoji 16 od mogućih 30 predispitnih bodova, kako bi stekao uslov za overu predmeta (potpis).

 

SPISAK PITANJA ZA PRAKTIČNI DEO ISPITA

  1. Objasniti uticaj Stannius-ovih ligatura na rad žabljeg srca
  2. Objasniti uticaj temperature na frekvencu srca žabe
  3. Prikaži uticaj draženja n. vagusa na rad žabljeg srca.
  4. Izvedi ekstrasistolu na žabljem srcu i objasni njen mehanogram
  5. Objasniti auskultaciju srčanih tonova i nacrtati fonokardiogram
  6. Izmeriti TA i objasniti princip merenja
  7. Navedi kapacitete i volumene pluća i izmeri vitalni kapacitet
  8. Objasni monopolarno registrovanje EKG-a, nacrtaj i obeleži njegove zapise
  9. Objasni bipolarno registrovanje EKG-a, nacrtaj i obeleži njegove zapise
  10. Ispitaj fizičko-hemijske osobine mokraće
  11. Ispitaj prisustvo proteina u mokraći
  12. Ispitaj prisustvo glukoze i ketonskih tela u mokraći
  13. Ispitaj prisustvo žučnih kiselina, žučnih boja, urobilinogena i urobilina u mokraći
  14. Ispitaj prisustvo hemoglobina/eritrocita u mokraći
  15. Dokaži prisustvo hlorida u mokraći i odredi njihovu koncentraciju metodom po Moohr-u
  16. Izvesti probe za dokazivanje uslova za dejstvo tripsina
  17. Izvesti probe za dokazivanje uslova za dejstvo pepsina
  18. Dokazati prisustvo amilaze u ekstraktu pankreasa
  19. Dokazati prisustvo ptijalina
  20. Izvesti reakcije za dokazivanje soli žučnih kiselina, žučnih boja i holesterola
  21. Izvedi reakcije za dokazivanje holesterola
  22. Izvesti kvalitativno i kvantitativno dokazivanje prisustva HCl u želudačnom soku

 

SPISAK PITANJA ZA USMENI DEO ISPITA

  1. Građa miokarda
  2. Automatizam srca
  3. Srčana revolucija
  4. Elektrokardiografija
  5. Srčani tonovi
  6. Puls
  7. Regulacija srčanog rada
  8. Fiziologija krvnih sudova
  9. Fiziologija kapilara
  10. Krvni pritisak
  11. Venski puls
  12. Krvotok pluća i bubrega
  13. Ventilacija pluća
  14. Razmena gasova u plućima i tkivima
  15. Nervna regulacija disanja
  16. Disanje kod ptica i riba
  17. Uloga bubrega u acido – baznoj ravnotezi
  18. Koncentraciona i diluciona sposobnost bubrega
  19. Fiziologija mokraćne bešike
  20. Endokrina uloga bubrega
  21. Ekskretorna funkcija bubrega
  22. Fiziologija kože
  23. Fiziologija mlečne zlezde
  24. Gutanje
  25. Fiziologija pljuvačke
  26. Varenje u želucu
  27. Pankreasni sok
  28. Žuč
  29. Varenje u tankom crevu
  30. Motorika creva
  31. Resorpcija
  32. Biohemijski procesi u debelom crevu
  33. Nervna i humoralna regulacija digestivne sekrecije
  34. Varenje kod ptica
  35. Preživanje
  36. Biohemijski procesi u predželucima
  37. Uloga gljivica – infuzorija
  38. Ruktus
  39. Motorika predželudaca
  40. Fiziologija ezofagealnog žleba
  41. Fiziologija jetre
  42. Fiziologija ishrane
  43. Osnovni energetski promet
  44. Termoregulacija
  45. Promet vode
  46. Makroelementi
  47. Mikroelementi
  48. Vitamin A
  49. Vitamin D
  50. Vitamin K
  51. Vitamin PP i C
  52. Vitamin B1
  53. Vitamin B2 – B6
  54. Vitamin E
  55. Antianemični vitamini