Struktura i sadržaj predmeta FIZIOLOGIJA 1, 30. 12. 2022.

STRUKTURA I SADRŽAJ PREDMETA

 FIZIOLOGIJA 1

 

STRUKTURA TEORIJSKE I PRAKTIČNE NASTAVE

Tabela 1. Raspored teorijske nastave iz Fiziologije 1.

R. br. Metodska jedinica Broj časova
1. Uvod u fiziologiju;

Homeostaza i homeostatski mehanizmi.

 2
2. Fiziologija ćelijske membrane i jonskih kanala; Integracija funkcija sistema organa domaćih životinja; 4
3. Fiziologija CNS-a. 12
4. Fiziologija vegetativnog nervnog sistema. 2
5. Fiziologija skeletnih i glatkih mišića. 6
6. Fiziologija endokrinih žlezda. 14
7. Fiziologija krvi. 8
8. Fiziologija imunosti. 4
9. Fiziologija slezine, limfe i limfotoka. 2
10. Fiziologija čula. 6
UKUPNO 60

 

Tabela 2. Rasporeda i strukture praktične nastave iz Fiziologije 1.

R. br. Metodska jedinica Struktura metodske jedinice Predviđeni ishod metodske jedinice
1. Fiziologija ćelijske membrane; Fiziologija nervnih vlakana i sinapsi. Teorijski deo (do 45 minuta): upoznavanje studenata sa strukturom ćelijske membrane i ulogama proteina membrane. Opisivanje pasivnih i aktivnih jonskih kanala i stavljanje funkcije istih u kontekst membranskog potencijala mirovanja (MPM) i akcionih potencijala (AP) ekscitabilnih ćelija. Upućivanje studenata u fiziologiju hemijskih sinapsi.

Praktični deo (45-60 minuta): interaktivne vežbe u programu PhysioExTM 10.0, kojima će na ilustrativan način ponovo biti prikazani MPM, prag nadražaja, značaj voltažno-zavisnih kanala za natrijum, oslobađanje neuro-transmitera i sinaptična transmisija. Interaktivne vežbe u PhysioExTM 10.0 uključuju i kviz pitanja za utvrđivanje stečenih znanja na datoj vežbi.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta): provera znanja studenata postavljanjem 4 pitanja sa aktuelne vežbe. Maksimalan broj bodova po ispitivanju iznosi 4.

 Po odslušanoj vežbi student treba da: razume strukturu ćelijske membrane i moguće uloge proteina u njoj; pravi razliku između pasivnih i aktivnih jonskih kanala; shvata značaj pasivnih jonskih kanala za kalijum u održavanju MPM-a, kao i značaj voltažno-zavisnih kanala za natrijum u depolarizaciji, odnosno, kanala za kalijum u repolarizaciji membrane neurona; može da navede elemente sinapse, objasni proces oslobađanja neuro-transmitera i mehanizam dejstva istog na nivou postsinaptičke membrane.
2. Osobine refleksa. Teorijski deo (do 45 minuta): upoznavanje studenata sa komponentama refleksnog luka. Opisivanje osnovnih osobina refleksa (vreme centralnog kašnjenja, sumacija, inhibicija i iradijacija).

Praktični deo (45-60 minuta): interaktivne vežbe u MS Office animaciji (PhysioDB-A23) kojima će na ilustrativan način ponovo biti prikazane osobine refleksa. Interaktivne vežbe u PhysioDB-A23 uključuju i kviz pitanja za utvrđivanje stečenih znanja na datoj vežbi.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: definiše refleksnu reakciju; ima znanje da navede komponente refleksnog luka i opiše put širenja nervnih impulsa u istom; razume osobine refleksa i njihov praktičan značaj.
3. Izvođenje kornealnog, pupilarnog i patelarnog refleksa;

Pregled očnog dna.

 Teorijski deo (do 45 minuta): upoznavanje studenata sa komponentama refleksnog luka kornealnog, pupilarnog i miotatičkih refleksa (patelarni refleks i refleks Ahilove tetive). Opisivanje fiziološke uloge i značaja ispitivanja navedenih refleksa u veterinarskoj kliničkoj praksi. Upućivanje studenata u osnovne principe oftalmoskopije i njenog značaja u veterinarskoj kliničkoj praksi.

Praktični deo (45 – 60 minuta): ispitivanje kornealnog, pupilarnog i patelarnog refleksa na psu. Pregled očnog dna kod albino kunića.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: ima znanje da navede komponente refleksnog luka kornealnog, pupilarnog i patelarnog refleksa i refleksa Ahilove tetive; da razume fiziološku ulogu navedenih refleksa; ume da ispita navedene reflekse na psu; razume klinički značaj pregleda očnog dna; ume da sprovede pregled očnog dna na albino kuniću.
4. Dokazivanje nastanka i prenosa akcionih potencijala u skeletnim mišićima;

Prosta i složena mišićna kontrakcija.

 Teorijski deo (do 45-55 minuta): upoznavanje studenata sa strukturom nervno-mišićne sinapse i nervno-mišićnom transmisijom (ekscitaciono-kontrakcijskom spregom). Upućivanje studenata u strukturu skeletnomišićnih ćelija, kao i strukturu miofibrila i međusobni odnos tankih i debelih miofilamenata i njegov značaj sa aspekta biomehaničkih promena tokom mišićne kontrakcije. Ukazivanje na značaj jona kalcijuma u nervno-mišićnoj transmisiji i započinjanju biohemijskih i biomehaničkih događaja u toku mišićne kontrakcije. Definisanje faza proste mišićne kontrakcije i opisivanje bioelektričnih i biomehaničkih događaja kojima je predstavljena svaka pojedinačna faza. Definisanje složene mišićne kontrakcije. Prikaz proste i složene mišićne kontrakcije na mehano-gramu.

Praktični deo (do 60 minuta): interaktivne vežbe u programu PhysioExTM 10.0, kojima će na ilustrativan način ponovo biti prikazane faze proste mišićne kontrakcije i nastanak složene mišićne kontrakcije. Interaktivne vežbe u PhysioExTM 10.0 uključuju i kviz pitanja za utvrđivanje stečenih znanja na datoj vežbi.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: ima znanje da navede elemente nervno-mišićne sinapse; razume nervno-mišićnu transmisiju i biomeha- ničke promene u toku mišićne kontra-kcije; shvata značaj jona kalcijuma u nervno-mišićnoj transmisiji i mišićnoj kontrakciji; navede faze proste mišićne kontrakcije i opiše svaku od njih; obeleži mehanograme proste i složene mišićne kontrakcije.
5. Određivanje praga nadražaja skeletnog mišića;

Uticaj opterećenja različitog intenziteta na snagu kontrakcije skeletnih mišića.

 Teorijski deo (do 45 minuta): upoznavanje studenata sa osobinama skeletnih mišića i strukturom i funkcijom motorne jedinice. Upućivanje studenata u način reagovanja motorne jedinice i skeletnog mišića kao celine na pražne nadražaje. Opisivanje načina reagovanja skeletnih mišića na podpražne, pražne, nadpražne, maksimalne i supramaksimalne nadražaje. Upoznavanje studenata sa izometrijskom i izotonusnom mišićnom kontrakcijom i odnosom stepena opterećenja i snage mišićne kontrakcije (Starling-ov zakon).

Praktični deo (45 minuta): interaktivne vežbe u MS Office animaciji (PhysioDB-A23) kojima će na ilustrativan način ponovo biti prikazani uticaji nadražaja različitog intenziteta i opterećenja različitog stepena na snagu mišićne kontrakcije. Interaktivne vežbe u PhysioDB-A23 uključuju i kviz pitanja za utvrđivanje stečenih znanja na datoj vežbi.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da: definiše motornu jedinicu i objasni kako ista reaguje na pražne nadražaje; ume da objasni kako skeletni mišić kao celina reaguje na električne nadražaje različitog intenziteta; objsni Starling-ov zakon.
6. Određivanje faze polnog ciklusa kuja; Glikemija – mehanizmi regulacije. Teorijski deo (do 45 minuta): upoznavanje studenata sa fazama polnog ciklusa i morfološkim i fiziološkim dešavanjima koja prate pojedinačne faze polnog ciklusa. Upućivanje studenata u faktore koji utiču na vreme ulaska u pubertet. Opisivanje biološkog smisla sezonske pojave estrusa kod domaćih životinja. Isticanje specifičnosti polnog ciklusa kuja i navođenje metoda za određivanje faze polnog ciklusa i optimalnog vremena parenja kuja. Upoznavanje studenata sa mehanizmima regulacije glikemije i testovima za ispitivanje insulinske rezistencije. Interpretacija grafičkog prikaza koncentracije insulina i glukoze u sklopu procene insulinske rezistencije testovima opterećenja glukozom.

Praktični deo (60 minuta): određivanje faze polnog ciklusa kuja i optimalnog vremena parenja na osnovu anamneze, kliničke slike, obojenog vaginalnog razmaza i koncentracije progesterona u krvi. Interaktivne vežbe u programu PhysioExTM 10.0, kojima će na ilustrativan način  biti prikazani mehanizmi regulacije glikemije i uticaj insulina na metabolizam glukoze. Interaktivne vežbe u PhysioExTM 10.0 uključuju i kviz pitanja za utvrđivanje stečenih znanja na datoj vežbi.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da:

navede faze polnog (estralnog) ciklusa domaćih životinja i objasni morfološke i fiziološke promene koje prate poje-dinačne faze polnog (estralnog) ciklusa; objasne suštinu ulaska u pubertet i suštinu sezonske pojave estrusa kod pojedinih vrsta domaćih životinja; navedu metode za određiva-nje faze polnog ciklusa i optimalnog vremena parenja kuja; odrede fazu polnog ciklusa i optimalno vreme parenja kuja na osnovu anamneze, kliničke slike, obojenog vaginalnog razmaza i koncentracije progesterona u krvi; razume mehanizme regulacije glikemije; interpretira grafički prikaz koncentracije insulina i glukoze u okviru procene insulinske rezistencije testovima opterećenja glukozom.
7. Ispitivanje osobina krvi;

Uzimanje krvi;

Centrifugiranje krvi;

Hematokritska vrednost;

Izdvajanje krvne plazme i krvnog seruma.

 Teorijski deo (do 45 minuta): upoznavanje studenata sa ulogama krvi, sastavom krvi i načinima uzorkovanja krvi kod domaćih životinja. Opisivanje postupka centrifugiranja krvi i isticanje razlika između krvne plazme i krvnog seruma, kako po pitanju načina dobijanja, tako i po biohemijskom sastavu. Definisanje hematokritske vrednosti i faktora koji na nju utiču. Opisivanje mirkohematokritske metode za određivanje hematokrita.

Praktični deo (60 minuta): centrifugiranje krvi uzete u epruvete sa antikoagulansom i krvi uzete bez antikoagulansa i izdvajanje krvnog plazme i krvnog seruma u mikrotube. Određivanje hematokritske vrednosti mikrohematokritskom metodom.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta)

 Po odslušanoj vežbi student treba da:

navede uloge krvi i načine uzorkova-nja krvi kod domaćih životinja; opiše postupak dobijanja krvne plazme i krvnog seruma i objasni razlike u biohemijskom sastavu između istih; definiše hematokrit i nabroji para-metre koji na njega utiču; samostalno centrifugira krv i odvoji krvnu plazmu i krvni serum  u mikrotube; odredi hematokritsku vrednost mikro-hematokritskom metodom.
8. Određivanje broja eritrocita. Teorijski deo (do 35-45 minuta): upoznavanje studenata sa morfološkim karakteristikama, ulogama eritrocita i regulacijom eritropoeze. Opisivanje faktora koji utiču na broj eritrocita u krvi domaćih životinja. Prikazivanje postupka brojanja eritrocita na Neubauer Improved komorici.

Praktični deo (60 minuta): određivanje broja eritrocita u uzorku krvi korišćenjem Neubauer Improved komorice.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da:

poznaje morfološke karakteristike eritrocita, uloge eritrocita i značaj eritropoetina u regulaciji erotropoeze; ume da navede i objasni mehanizam kojim različiti faktori utiču na broj eritrocita u krvi domaćih životinja; ume samostalno da odredi broj eritrocita u uzorku krvi korišćenjem Neubauer Improved komorice.
9. Određivanje koncentracije hemoglobina metodama po Sahli-u i Drabkinu;

Izračunavanje hematoloških indeksa.

 Teorijski deo (do 35-45 minuta): upoznavanje studenata sa strukturom, ulogama i fiziološkim opsegom koncentra-cija hemoglobina u krvi domaćih životinja. Upućivanje studenata princip u kolorimetrijskih, hemijskih i gaso-metrijskih metoda određivanja koncentracije hemoglo-bina. Opisivanje metoda za određivanje koncentracije hemoglobina po Sahli-u i Drabkin-u. Ukazivanje na značaj i postupak određivanja hematoloških indeksa (MCV, MCH i MCHC) u uzorcima krvi domaćih životinja.

Praktični deo (60 minuta): određivanje hematokritske vrednosti, broja eritrocita i koncentracije hemoglobina (metodama po Sahli-u i Drabkin-u) u uzorku krvi i izračunavanje hematoloških indeksa ((MCV, MCH i MCHC)  na osnovu dobijenih rezultata.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da:

vlada znanjem o sktrukturi, ulogama i fiziološkom opsegu koncentracija hemoglobina u krvi domaćih životinja; razume princip različitih metoda za određivanje koncentracije hemoglo-bina; samostalno ume da izvede kolorimetrijske metode za određivanje koncentracije hemoglobina po Sahli-u i Drabkin-u; samostalno izračunahematološke indekse (MCV, MCH i MCHC) u uzorku krvi.
10. Određivanje brzine sedimentacije eritrocita;

Ispitivanje osmotske rezistencije eritrocita;

Izvođenje hemolize;

Dokazivanje derivata hemoglobina.

 Teorijski deo (do 45-50 minuta): upoznavanje studenata sa faktorima koji utiču na brzinu sedimentacije eritrocita i metodama za određivanje brzine sedimentacije eritrocita, kao i kliničkim značajem određivanja ovog parametra. Definisanje osmotske rezistencije eritrocita i metode za njeno određivanje, kao i upoznavanje studenata sa faktorima koji utiču na ovaj parametar. Definisanje hemo-lize i navođenje faktora kojima se može izazvati. Upućivanje studenata u fiziološke i patološke derivate hemoglobina.

Praktični deo (60 minuta): određivanje brzine sedimentacije eritrocita metodom po Westergreen-u i tumačenje dobijenih rezultata. Tumačenje rezultata dobijenih ispitivanjem osmotske rezistencije eritrocita hipotoničnim rastvorima NaCl. Izvođenje hemolize. Demonstrativno prikazivanje postupka dobijanja derivata hemoglobina.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da:

definiše brzinu sedimentacije eritro-cita, navede faktore koji utiču na brzinu sedimentacije eritrocita i objasni mehanizam kojim se uticaj tih faktora ostvaruje; samostalno odredi brzinu sedimentacije eritrocita metodom po Westergreen-u; definiše osmotsku rezistenciju eritrocita, navede faktore koji utiču na osmotsku rezistenciju eritrocita i objasni mehanizam kojim se uticaj tih faktora ostvaruje; samostalno tumači rezultate dobijene ispitivanjem osmotske rezistencije eritrocita; razume mehanizam kojim različiti faktori izazivaju hemolizu; pravi razliku između fizioloških i patoloških derivata hemoglobina i ume da ih definiše.
11. Određivanje broja leukocita; Određivanje leukocitarne formule. Teorijski deo (do 45-50 minuta): upoznavanje studenata sa kriterijumima na osnovu kojih je izvršena podela leukocita i na osnovu kojih se vrši mikroskopska determinacija pojedinačnih vrsta leukocita na obojenom razmazu periferne krvi. Opisivanje i definisanje sposobnosti leukocita koje im omogućavaju da učestvuju u odbrani organizma. Prikazivanje postupka određivanja ukupnog broja leukocita u litri krvi korišćenjem Neubauer Improved komorice. Opisivanje postupka određivanja relativne i apsolutne leukocitarne formule.

Praktični deo (60 minuta): određivanje ukupnog broja leukocita u uzorku krvi i relativne i apsolutne leukocitarne formule.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da:

vlada znanjem o kriterijumima za prepoznavanje pojedinačnih vrsta leukocita (građa jedra, prisustvo i bojenje granula i veličina ćelije) na obojenom razmazu periferne krvi; poznaje sposobnosti leukocita (dijapedeza, hemotaksa, fagocitoza) koje im omogućavaju učešće u odbrani organizna od štetnih agenasa; samostalno ume da odredi ukupan broj leukocita u uzorku krvi i odredi relativnu i apsolutni leukocitarnu formulu.
12. Određivanje parametara krvi na hematološkom brojaču;

Taloženje proteina krvne plazme i krvnog seruma.

 Teorijski deo (do 45 minuta): upoznavanje studenata sa principom rada hematoloških analizatora (električna impedansa). Upućivanje studenata u fiziološki opseg koncentracija proteina krvne plazme i elektroforetske frakcije proteina krvne plazme. Navođenje i definisanje uloga proteina krvne plazme. Opisivanje metoda taloženja proteina krvne plazme i krvnog seruma.

Praktični deo (60 minuta): analiza uzoraka krvi na hematološkom analizatoru na Katedri za bolesti papkara i tumačenje dobijenih rezultata (upoređivanje se referentnim vrednostima). Izvođenje reakcija taloženja proteina krvne plazme i krvnog seruma.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da:

razume princip rada hematoloških analizatora; vlada znanjem o fiziološkom opsegu koncentracija i elektroforetskim frakcijama proteina krvne plazme; definiše uloge proteina krvne plazme; razume i može da objasni mehanizam kojim soli lakih metala talože proteine krvne plazme i krvnog seruma.
13. Ispitivanje uticaja jona Ca++ na koagulaciju krvi;

Određivanje vremena koagulacije i vremena krvarenja;

Ispitivanje kapaciteta pufera krvi.

 Teorijski deo (do 45-55 minuta): upoznavanje studenata sa fazama hemostaze i ulogama trombocita, proteina krvne plazme (faktora koagulacije) i jona (Ca++) u ovom procesu. Opisivanje postupka određivanja vremena koagulacije i vremena krvarenja. Ukazivanje na značaj očuvanja izohidrije. Definisanje puferskog kapaciteta, puferske širine i organskih i neorganskij pufera krvi.

Praktični deo (30 minuta): ispitivanje uticaja jona Ca++ na koagulaciju citratne krvi u epruveti. Ispitivanje puferskog kapaciteta proteina krvne plazme i smeše neorganskih pufera.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da:

navede i opiše faze hemostaze; navede i opiše faze koagulacije; razume ulogu jona Ca++ na svim nivoima hemostaze; samostalno može da izvede reakcije za ispitivanje uticaja jona Ca++ na koagulaciju krvi; kvantitativno izrazi doprinos neorganskih pufera, proteina krvne plazme i hemoglobina puferskom kapacitetu krvi.
14. Krvne grupe pasa i mačaka; Ispitivanje kompatibilnosti između donora i recipijenta krvi. Teorijski deo (30 do 40 minuta): upoznavanje studenata sa osnovama imunohematologije i sistemom krvnih grupa kod pasa i mačaka. Opisivanje metoda ispitivanja kompatibilnosti između donora i recipijenta krvi u veterinarskoj medicini.

Praktični deo (60 do 80 minuta): izvođenja glavnog i sporednog unakrsnog testa na mikroskopskoj pločici. Izvođenje glavnog i sporednog unakrsnog testa u epruveti.

Usmena provera znanja studenata (do 30 minuta).

 Po odslušanoj vežbi student treba da:

objasni sistem krvnih grupa kod pasa i mačaka; samostalno izvede metode ispitivanje kompatibilnosti između donora i recipijenta krvi i tumači dobijene rezultate.

  

SISTEM VREDNOVANJA ANGAŽOVANJA STUDENATA U NASTAVNOM PROCESU I FORMIRANJE KONAČNE OCENE

Tabela 3. Sistem vrednovanja angažovanja studenata i formiranje konačne ocene.

Angažovanje Sistem bodovanja Minimalan broj bodova Maksimalan broj bodova
Stepen angažovanja Broj bodova
PREDISPITNE AKTIVNOSTI
Prisustvo predavanjima 70 – 100% predavanja 6 2 6
51 – 70% predavanja 4
30 – 50% predavanja 2
<30% predavanja 0
Aktivnost na vežbama* Usmene provera znanja u toku semestra 2 8
Kolokvijumi Prvi Ocena 10 8 2 8
Ocena 9 8
Ocena 8 6
Ocena 7 4
Ocena 6 2
Ocena 5 0
Drugi Ocena 10 8 2 8
Ocena 9 8
Ocena 8 6
Ocena 7 4
Ocena 6 2
Ocena 5 0
ISPIT
Praktični ispit Ocena 10 10 7 10
Ocena 9 10
Ocena 8 9
Ocena 7 8
Ocena 6 7
Ocena 5 0
Usmeni ispit Prvo pitanje Ocena 10 20 12 20
Ocena 9 18
Ocena 8 16
Ocena 7 14
Ocena 6 12
Ocena 5 0
Drugo pitanje Ocena 10 20 12 20
Ocena 9 18
Ocena 8 16
Ocena 7 14
Ocena 6 12
Ocena 5 0
Treće pitanje Ocena 10 20 12 20
Ocena 9 18
Ocena 8 16
Ocena 7 14
Ocena 6 12
Ocena 5 0
ZBIR 51 100
OCENA 6 10

*Aktivnost na vežbama se procenjuje usmenom proverom znanja studenata nakon svake odrađene vežbe i, tom prilikom, vrednuje u rasponu od 0 do 4 boda. Na kraju semestra izvlači se prosečan broj bodova za aktivnost na vežbama za svakog studenta i množi sa 2, tako da je minimalan broj bodova iz ove predispitne aktivnosti 0, a maksimalan 8.

Student se može osloboditi praktičnog ispita ukoliko na oba kolokvijuma ima ocenu 9 ili 10 i minimalno 6 bodova iz aktivnosti na vežbama.

 Napomena: tokom semestra, u kome se sluša Fiziologija 1, potrebno je da student osvoji 16 od mogućih 30 predispitnih bodova, kako bi stekao uslov za overu predmeta (potpis).

 

SPISAK PITANJA ZA PRAKTIČNI DEO ISPITA

  1. Objasniti osobine refleksa (vreme centralnog kašnjenja i inhibiciju).
  2. Objasniti osobine refleksa (prostornu i vremensku sumaciju i iradijaciju).
  3. Objasniti refleksni luk i fiziološku ulogu kornealnog refleksa.
  4. Objasniti refleksni luk i fiziološku ulogu pupilarnog refleksa.
  5. Objasniti refleksni luk i fiziološku ulogu patelarnog refleksa.
  6. Objasniti način reagovanja skeletnog mišića na električne nadražaja različitog intenziteta (podpražne, pražne, nadpražne, maksimalne i supramaksimalne).
  7. Objasniti uticaj stepena opterećenja na snagu kontrakcije skeletnog mišića.
  8. Istaložiti belančevine krvne plazme i krvnog seruma.
  9. Odrediti broj eritrocita u uzorku krvi.
  10. Odrediti broj leukocita u uzorku krvi krvi.
  11. Odrediti relativnu i apsolutnu leukocitarnu formulu u uzorku krvi.
  12. Izračunati hematološke indekse (MCV, MCH i MCHC) uzorka krvi.
  13. Odrediti koncentraciju hemoglobina u krvi metodom po Sahlli-u.
  14. Odrediti koncentraciju hemoglobina u krvi metodom po Drabkin-u.
  15. Navesti i opisati fiziološke i patološke derivate hemoglobina.
  16. Odrediti brzinu sedimentacije eritrocita metodom po Weestergreen-u.
  17. Izvesti osmotsku i hemijsku hemolizu.
  18. Odrediti puferski kapacitet plazme u odnosu na smešu neorganskih pufera.
  19. Odrediti osmotsku rezistenciju eritrocita u hipotoničnim rastvorima NaCl.
  20. Dokazati uticaj jona Ca++ na koagulaciju krvi.
  21. Objasniti vreme koagulacije i vreme krvarenja.
  22. Odrediti fazu polnog (estralnog) ciklusa kuje.
  23. Na predmetnom staklu izvesti glavni i sporedni unakrsni test ispitivanja kompatibilnosti između donora i recipijenta krvi.

 

SPISAK PITANJA ZA USMENI DEO ISPITA

  1. Homeostaza
  2. Jonski kanali
  3. Fiziologija krvi
  4. Krvna plazma – krvni serum
  5. Puferi krvi
  6. Fiziologija eritrocita
  7. Fiziologija leukocita
  8. Fiziologija limfocita
  9. Trombociti- koagulacija krvi
  10. Fiziologija antitela
  11. Krvne grupe- rh faktor
  12. Hemoglobin
  13. Poprečno prugasti mišići
  14. Mišićna kontrakcija
  15. Uticaj mišićnog rada na organizam
  16. Fiziologija glatkih mišića
  17. Biohemijske i biofizičke promene u toku mišićne kontrakcije
  18. Mehanizam dejstva hormona
  19. Hipotalamus
  20. Adenohipofiza
  21. Neurohipofiza
  22. Tireoideja
  23. Paratireoideja
  24. Endokrini pankreas
  25. Srž nadbubrega
  26. Mineralokortikosteroidi
  27. Glukokortikosteroidi
  28. Polni hormoni
  29. Tkivni hormoni
  30. Receptori
  31. Fiziologija bola
  32. Fiziologija perifernih nerava
  33. Fiziologija sinapsi
  34. Kičmena moždina
  35. Produžena moždina
  36. Talamus
  37. Kora velikog mozga
  38. Retikularna formacija
  39. Bazalne ganglije
  40. Limbusni sistem
  41. Mali mozak
  42. Učenje-pamćenje
  43. Budno stanje- spavanje
  44. Simpatikus
  45. Parasimpatikus
  46. Miotatički refleks
  47. Uslovni refleks
  48. Kornealni refleks
  49. Pupilarni refleks
  50. Čulo vida
  51. Čulo sluha
  52. Čulo ravnoteže
  53. Čulo ukusa- mirisa
  54. Akomodacija oka
  55. Cerebrospinalna tečnost

 

Za dodatne informacije, pitanja ili nedoumice, obratiti se:

doc. dr Ljubomiru Jovanoviću (ljubomir.jovanovic@gmail.com; ljubomir.jovanovic@vet.bg.ac.rs)

asist. Dušanu Bošnjakoviću (dusanbosnjakovic1@gmail.com; dusan.bosnjakovic@vet.bg.ac.rs)