Ispitna pitanja

Priprema i polaganje ispita iz biohemije

1)Usmeni ispit je javan i mogu mu prisustvovati studenti koji planiraju polaganje u nekom kasnijem roku.

2)Studenti treba da obrate pažnju na to da ubuduće prosto nabrajanje golih činjenica ne garantuje pozitivnu ocenu. Od velike važnosti je poznavanje biološkog i metaboličkog konteksta zadate teme.

3)Studentima se sugeriše da za pripremanje ispita koriste neki od brojnih zvaničnih kvalitetnih udžbenika biohemije. Princip kojeg se držimo je da ne ocenjujemo iz kojeg udžbenika su kandidati učili, već koliko znaju i razumeju programom predviđeno gradivo.

4)Struktura ispitnog procesa:

a) Prvo se polaže praktični ispit (datum i grupe se zakazuju unapred). Forma i rok važenja praktičnog ispita se ne menjaju u odnosu na prethodni period. Praktični ispit položen u bilo kom ispitnom roku jedne šk. godine važi zaključno sa Oktobarskim II ispitnim rokom tekuće šk. godine.

b) Potvrda izlaska na ispit i izvlačenje ispitivača: u zakazanom terminu studenti koji su stekli pravo izlaska na usmeni ispit okupljaju se radi potvrde izlaska i javnog izvlačenja ispitivača. Student izvlači ceduljicu sa imenom i upisuje se na spisak datog ispitivača u nekom od termina predviđenih za usmeni ispit. Broj kandidata u jednom terminu je ograničen na 5. Promena termina je moguća samo u dogovoru sa ispitivačem.

c) Usmeni ispit: kandidat izvlači karticu koja sadrži ispitnu kombinaciju od 4 pitanja i dobija 15-20 min. da se pripremi za izlaganje, koje treba da traje dodatnih 15-25 min. Ispitne kombinacije su napravljene u više varijanti i  redovno će se menjati. Zamena pitanja nije dozvoljena. Svaki odgovor se posebno ocenjuje ocenom od 5-10. Na sva ispitna pitanja potrebno je odgovoriti za pozitivnu ocenu. Ispitivač zadržava pravo da kandidatu postavi dopunska pitanja ukoliko ocena balansira.

d) Odnos broja osvojenih bodova i konačne ocene:

 

– Prisustvovanje nastavi     2×2     max. 4 poena

– Provera rada na vežbama     3×2     max. 6 poena

– Kolokvijumi u semestru     2×10     max. 20 poena

Ukupno iz nastave     max. 30 poena     min. 17 poena

– Praktični ispit     2×5     max. 10 poena     min. 2 poena

– Usmeni ispit     4×15     max. 60 poena     min. 32 poena

UKUPNO ZA OCENU     max. 100 poena     min. 51 poen

Glavni predmetni nastavnik
Prof. dr Ivan B. Jovanović
Beograd, 22. 9. 2014. god.

 

Privremena izmena sistema ocenjivanja za studente generacije 2019/20.

– Sve predispitne aktivnosti studenata tokom semestra priznaju se svima u potpunosti i nose 30 poena pri formiranju ocene.

Praktični ispit: polaže se zajedno sa teorijskim. Izvlači se jedno pitanje i nosi max. 10 poena, min. 6. Ovako položeni praktični deo priznaje se do završetka oktobra 2020.

Teorijski ispit: izvlači se kombinacija od četiri pitanja, od kojih svako nosi max. 15 poena (4 x 15 = 60, min 32).

– Ukupan broj poena koji se mogu ostvariti na ispitu je max. 70 (10+15+15+15+15), s’ tim što se na svako pitanje mora dati zadovoljavajući odgovor.

Glavni predmetni nastavnik
Prof. dr Ivan B. Jovanović
Beograd, 22. 5. 2020. god.

 

I – BIOLOŠKI MOLEKULI

1. – Aminokiseline
Opšta struktura, glavne fizikohemijske osobine i klasifikacija aminokiselina; priroda peptidne veze; biološki značajni peptidi.
2. – Građa proteina
Nivoi građe proteina uz odgovarajući primer: primarna, sekundarna, suprasekundarna, tercijarna i kvaternarna struktura.
3. – Struktura i funkcija proteina: mioglobin (Mb) i hemoglobin (Hb)
Trodimenzionalna građa apoproteinskog dela Mb i Hb i funkcionalna struktura hema; mehanizam vezivanja i otpuštanja O2 sa kinetičkim svojstvima; alosterni efekat kod Hb.
4. – Struktura i funkcija proteina: kolegen i imunoglobulin G (IgG)
Opisati trodimenzionalnu građu i biološku funkciju kolagena i IgG.
5. – Mehanizam i optimalni uslovi za delovanje enzima
Modeli funkcionisanja katalitičkog centra (Fišer, Košland); mehanizam uticaja temperature, pH, aktivatora i inhibitora na enzimsku aktivnost sa kinetičkim posledicama.
6. – Izoenzimi i multienzimski kompleksi
Pojam i biološki smisao izoenzima, građa i funkcija LDH; pojam i biološki smisao multienzimskih kompleksa, navesti primer.
7. – Energetika i kinetika enzim-katalizovane reakcije
Osnovni termodinamički pojmovi: ukupna energija (ΔH), slobodna energija (ΔG) i entropija (ΔS); endergone i egzergone reakcije, kuplovane reakcije, značaj energije aktivacije (ΔG*) pri enzimskoj katalizi; Mihaelis-Menten kinetika enzimske reakcije (kinetika zasićenja).
8. – Modulacija enzimske aktivnosti
Alosterna i kovalentna modulacija enzimske reakcije sa odgovarajućim primerima; kovalentna aktivacija zimogena.
9. – Struktura bioloških membrana
Opšta struktura i fizikohemijske osobine glicerofosfatida; fosfolipidni dvosloj; proteini membrane; glikokaliks.
10. – Transport kroz membranu
Pore, kanali, pasivni i aktivni transport, endo i egzocitoza.
11. – Prenos (transdukcija) hormonskih signala na ćelijskoj membrani
Receptori, mehanizmi transdukcije, sekundarni glasnici, biološki efekti.

II – METABOLIZAM

A. Konvergencija kataboličkih puteva

12. – Transportni (respiracioni) lanac elektrona i sinteza ATP
Metabolički smisao i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; sakupljane, pretvaranje i konzervacija metaboličke energije; ključne komponente RL i njihova organizacija; proton-motorna sila i sinteza ATP.
13. – Ciklus limunske kiseline
Metabolički smisao i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; ključne komponente CLK i njihova organizacija; energetski bilans (ATP); katabolički aspekti CLK i anaplerotske reakcije; osnove regulacije i suština “respiracione kontrole CLK”.

B. Metabolizam ugljenih hidrata

14. – Varenje ugljenih hidrata
Enzimska razgradnja u digestivnom traktu, resorpcija i transport; unos glukoze u ćelije, međusobno pretvaranje (interkonverzija) heksoza.
15. – Pentozofosfatni put
Metabolički smisao i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; ključne komponente PFP i njihova organizacija (oksidativna i neoksidativna grana i metabolički scenariji za njihovu aktivaciju).
16. – Glikoliza
Metabolički smisao i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; ključne komponente glukolize i njihova organizacija (pripremna i oksidativna faza); aerobna i anaerobna glukoliza; energetski bilans (ATP);  osnove regulacije.
17. – Glukoneogeneza i resinteza glukoze
Pojam i metabolički smisao glukoneogeneze i resinteze glukoze, povezanost sa drugim metaboličkim procesima; glukoplastični molekuli; ključne komponente procesa i njihova organizacija.
18. – Glikogenoliza (razlaganje glikogena) i regulacija
Metabolički smisao glikogenolize i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; ključne komponente procesa i njihova organizacija; regulacija glikogenolize (detaljno).
19. – Glikogeneza (sinteza glikogena) i regulacija
Metabolički smisao glikogeneze i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; ključne komponente procesa i njihova organizacija; regulacija glikogeneze (detaljno).

C. Metabolizam lipida

20. – Varenje lipida
Emulgovanje i enzimska razgradnja u digestivnom traktu; resorpcija i reesterifikacija; transport u krvi: lipoproteini krvne plazme – klasifikacija građa i uloge.
21. – Metabolizam triglicerida i glicerofosfatida
Mobilizacija triglicerida u adipocitima (sa osnovama regulacije) i transport do tkiva; sinteza triglicerida i glicerofisfatida.
22. – β-oksidacija masnih kiselina
Metabolički smisao i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; ključne komponente β-OMK i njihova organizacija; oksidacija polinezasićenih MK i MK sa neparnim brojem C-atoma; energetski bilans (ATP).
23. – Sinteza acetonskih tela
Metabolički smisao i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; poremećaji matabolizma koji uslovljavaju nastanak ketoze; ključne komponente sinteze AcT i njihova organizacija.
24. – Sinteza masnih kiselina
Metabolički smisao i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; ključne komponente multienzimskog kompleksa sintaze masnih kiselina i organizacija procesa sinteze.
25. – Sinteza holesterola
Metabolički smisao i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; ključne komponente i organizacija procesa (nastanak HMG-KoA, polimerizacija i ciklizacija); alosterna regulacija HMK-KoA reduktaze.

C. Metabolizam azotnih jedinjenja

26. – Varenje proteina
Enzimska razgradnja u digestivnom traktu, resorpcija i transport.
27. – Metabolizam proteina i aminokiselina
Pul (rezervoar) AK u organizmu; metaboličko poreklo i sudbina slobodnih aminokiselina; strategija razgradnje aminokiselina u jetri: transaminacija, oksidativna dezaminacija, dekarboksilacija; sudbina aminoazota i C-skeleta AK.
28. – Sinteza uree
Metabolički smisao uree i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; ključne komponente procesa i njihova organizacija; energetski bilans (ATP).
29. – Katabolozam aminokiselina koje daju piruvat
30. – Katabolizam aromatičnih aminokislina, fenilketonurija i alkaptonurija.
31. – Katabolizam hemoglobina
Razlaganje u RES, žučne boje (pojam i značaj direktnog i indirektnog bilirubina) transport bilirubina u krvnom serumu; konjugacija i lučenje; transformacije u crevima i entero-hepatorenalno kruženje.
32. – Katabolizam purinskih nukleotida
Metabolički smisao i povezanost sa drugim metaboličkim procesima; ključne komponente procesa i njihova organizacija; mokraćna kiselina (urat) i njen klinički značaj.

D. Integracija metabolizma

33. – Insulin i glukagon u regulaciji metabolizma
34. – Metabolička sudbina piruvata i acetil-KoA
35. – Međusobno pretvaranja ugljenih hidrata i masti (tov životinja)
36. – Specifičnosti metabolizma preživara
Biološki značaj preživanja, mikroflora buraga, metabolizam ugljenih hidrata, lipida i proteina u buragu, metaboličke adaptacije preživara.

III – OSNOVI MOLEKULSKE GENETIKE

37. – Struktura RNK i DNK
a) Biohemijski sastav i morfologija polinukleotidnih lanaca; Votson-Krikovi principi građe DNK.
b) Građa i uloga histona; pakovanje DNK u jedru eukariota.
38. – Replikacija (udvajanje) udvajanje i reparacija (popravka) DNK
a) Biološki smisao replikacije; osnovni principi replikacije; ključne komponente procesa i njihova organizacija; tok replikacije: inicijacija, elongacija i terminacija. b) Tačkasta oštećenja i reparacija DNK.
39. – Transkripcija (sinteza RNK) i posttranskripciona obrada
a) Biološki smisao transkripcije; osnovni principi transkripcije; ključne komponente procesa i njihova organizacija; tok transkripcije: inicijacija, elongacija i terminacija.
b) Posttranskripciona obrada primarnog transkripta iRNK (5′-cap, splajsing, 3′-poliadenilacija), tRNK i rRNK u eukariotskim ćelijama.
40. – Translacija (sinteza proteina)
a) Biološki smisao tranlacije; osnovni principi translacije; ključne komponente procesa i njihova organizacija; tok tranlacije: inicijacija, elongacija i terminacija. b) Mehanizam delovanja antibiotika na nivou translacije.